Гастроентеролошки прибор, игла за ињекције за ендоскопску склеротерапију

(а) Субмукозна ињекција, (б) пролазак хватаљке кроз отворену полипектомијску омчу, (ц) затезање омче у основи лезије и (д) завршетак ексцизије омче.
Склеротерапијска игла се користи за убризгавање течности у субмукозни простор како би се лезија подигла даље од основног мишићног ткива (muscularis propria) и створила мање равна мета за ресекцију. Ињекција се често врши физиолошким раствором, али су коришћени и други раствори за постизање дужег одржавања мехура, укључујући хипертонични физиолошки раствор (3,75% NaCl), 20% декстрозу или натријум хијалуронат [2]. Индиго кармин (0,004%) или метилен плаво се често додају у ињектат како би се обојила субмукоза и омогућила боља процена дубине ресекције. Субмукозна ињекција се такође може користити за утврђивање да ли је лезија погодна за ендоскопску ресекцију. Недостатак елевације током ињекције указује на приањање уз мишићни ткиво (muscularis propria) и релативна је контраиндикација за поступак са електромагнитном резонанцом (ЕМР). Након стварања субмукозне елевације, лезија се хвата форцепсом у облику зуба пацова који је провучен кроз отворену замку за полипектомију. Фенцептом се подиже лезија, а замка се потискује надоле око њене базе и следи ресекција. Ова техника „проласка кроз“ захтева ендоскоп са два лумена, што може бити незгодно за употребу у једњаку. Због тога се технике подизања и сечења ређе користе за лезије једњака.